Ironija! Lekari u Srbiji godinama izvršavaju takozvanu pasivnu eutanaziju, a sada su upravo oni najveći protivnici da se eutanazija uvrsti u novi građanski zakonik!
Eutanazija, Foto: Shutterstock
Naime, prednacrtom ovog dokumenta, prvi put je predviđeno pravo na eutanaziju (ubistvo iz milosrđa), a srpski lekari koji učestvuju u javnim raspravama tim povodom uglavnom su protiv uvođenja mogućnosti da se nekoj osobi skrati dugo umiranje u bolesti za koju leka nema. Kao glavni argument navode to “da ne žele da budu doktori ubice, odnosno egzekutori”. Retki su oni koji su mišljenja da je humano teškim bolesnicima omogućiti pravo na dostojanstvenu smrt.
Prema rečima Ratka Slijepčevića, sekretara komisije za izradu građanskog zakonika, mnogi od lekara koji su učestvovali u javnim raspravama i pre početka rasprave bili su izričiti da se ne slažu sa eutanazijom.
– Na javnim raspravama na kojima su, osim pravnika, učestvovali članovi Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, kao i članovi Lekarske komore Srbije, vodile su se diskusije o eutanaziji. Mnogi lekari su odmah bili izričiti u stavu da ne prihvataju eutanaziju i pre iznošenja i slušanja bilo kakvih argumenata, ponavljajući da ne žele da budu doktori smrti, dok su drugi priznali da se u Srbiji godinama primenjuje pasivna eutanazija, odnosno da se neretko sa aparata isključuju bolesnici kod kojih produžavanje života nema nikakvog smisla. Naše mišljenje je da treba da imamo bogatstvo pravog sistema, da imamo što više ljudskih prava. Daj bože da ovo pravo što manje ljudi iskorišćava, ali i ono treba da postoji. Nama niko nije tražio da to pravo ubacimo u prednacrt građanskog zakonika, ni EU niti bilo ko drugi, ali smo to uradli iz humanih razloga jer smo i sami svedoci bezizlaznih situacija u kojima se pojedini ljudi koji su teško bolesni i njihove porodice nalaze – objašnjava naš sagovornik.
On navodi da će, ukoliko zakon bude usvojen, biti postavljena tri jasna uslova u slučaju da neko zatraži pravo na eutanaziju.
– Najpre lekarski konzilijum treba da kaže da je situacija teška, da toj osobi nema leka niti pomoći, potom psiholog da kaže da ta osoba proživljava pravu psihičku torturu, da je to za nju neizdrživo, kao i socijalni radnik da potvrdi da je porodici i društvu izuzetno teško zbog te osobe. Tako da ćemo u prednacrt zakonika ubaciti i još jedan poseban segment o eutanaziji u kojem će biti obrazloženo po tezama pravo na dostojanstveno umiranje i uslovi koji za to moraju biti ispunjeni. To ćemo poslati lekarima i nadamo se da će se predomisliti svi ovi koji su protiv – objašnjava naš sagovornik, ponavljajući da je eutanazija „pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi”. Slijepčević napominje da će o uvođenju eutanazije u srpsko zakonodavstvo u daljoj javnoj raspravi mišljenje izneti etičari, filozofi, pravnici, verujući ljudi, a zatim i sami poslanici, kada se taj zakon nađe u Skupštini.
Iz Etičkog odbora Lekarskog društva Srbije za “Alo!” su rekli da su se usaglasili sa mišljenjem većine lekara i da su protv uvođenja eutanazije u srpsko zdravstvo. Međutim, i u okviru tog odbora ima izuzetaka i lekara koji smatraju da bi teško bolesnim pacijentima ipak trebalo omogućiti pravo na dostojanstvenu smrt, ali su se priklonili mišljenju većine. J. Đondović
U Evropi dozvoljeno
Eutanazija je, inače, omogućena u više evropskih zemalja, a Belgija je postala prva zemlja na svetu koja je dozvolila eutanaziju bez obzira na godine. U Srbiji i BiH eutanazija se smatra ubistvom, dok je u Hrvatskoj zabranjena, ali je zatvorska kazna manja, u zavisnosti od slučaja.
Izvor. alo.rs
