Supružnici Radojko (62) i Milomirka (60) Jadžić iz Amzića kod Nove Varoši četiri dana bili su na ivici između života i smrti jer su doručkovali otrovne gljive u koje nisu bili sigurni.
Otrovali se pečurkama: Milomirka i Radojko Jadžić, Foto: Ž. Dulanović
Iz užičke bolnice gde su lečeni oni su pre par dana pušteni kući na dalji oporavak. Pristali su da o svom trovanju pečurkama pričaju za „Alo!“ u nadi da će to biti za nauk drugima.
– Skoro ceo jedan dan bio sam u nesvesti, dok je supruga u sanitetu srećom povratila pa joj je to olakšalo kasnije muke. Ne smem ni da pomislim šta bi se dogodilo da smo otrovne pečurke umesto za doručak jeli za večeru i da smo punog stomaka otišli na počinak – priča Radojko.
Jadžići godinama beru gljive, uglavnom lisičarku i vrganj, ali im se na trpezi često nađu i druge manje poznate jestive vrste sa proplanaka Bosanja. Međutim, i pored velikog iskustva ovaj put su pogrešili u proceni što je moglo skupo da ih košta.
– Mada nisam bio skroz siguran koja su vrsta, ipak smo odlučili da ih ispržimo verujući da su jestive jer su bile slične livadskim šampinjonima. Na žalost, kako se ispostavilo sa pavlakom i jajima ispržili smo olovastu rudolisku za koju kažu da je izuzetno otrovna. I ono što smo nakon toga preživeli ne bi poželeo ni najvećem neprijatelju – priča Jadžić.
Srećom, bez posledica
Posle izlečenja Jadžići su se vratili u Amziće svakodnevnim obavezama.
Radojko se nakon odlaska u penziju iz Nove Varoši sa suprugom doselio na očevinu.
– I dalje ću jesti pečurku, ali samo one u koje sam sto odsto siguran. Još se nismo potpuno oporavili a u Užicu su nam rekli da trovanje neće ostaviti posledice – kaže Radojko.
Desetak dana pre toga Jadžići su ručali pečurku redušu. Ukusna je i raste u krug, u takozvanom „vilinom kolu“, a ubrali su je u livadi nedaleko od kuće.
– Otrovne gljive rasle su na oko 200 metara od mesta na kome je Radojko ubrao reduše, a našla sam ih ispod jednog hrasta dok sam brala majčinu dušicu za čaj. Došla sam po njih tek sutradan dok je Radojko pekao rakiju kod kuće. Voli pečurku, pa sam htela da ga obradujem omiljenim doručkom – priča Milomirka.
Negde oko podneva, dva sata nakon doručka, Radojko je osetio prve simptome trovanja. Prvo su posumljali na srčane tegobe, a da su se otrovali gljivama shvatili su tek kada je nešto kasnije malaksala i Milomirka.
– Bio sam u bunilu i bez snage, oduzele su mi se ruke i noge. Iste simptome osećala je i Milomirki, pa smo tek nakon više pokušaja uspeli nekako da okrenemo broj mog rođaka koji radi u Domu zdravlja u Novoj Varoši. U tom trenutku nam je u goste srećom svratio komšija Mile Lečić. Nekako nas je smestio u svoja kola i povezao u Hitnu pomoć. Na izlasku iz sela sreli smo sanitet koji je jurio u pomoć. U Užicu su nam rekli da nam ne bi bilo spasa samo da smo malo zakasnili – završava Radojko.
Izvor: alo.rs
