Kada izgubite nešto ili nekoga koga volite to je jako bolno. Nakon gubitka značajne osobe kod vas će se pojaviti bura osećanja sa kojima je teško izboriti se kao što su bes, krivica, iznenađenje odnosno šok
Kada izgubite nešto ili nekoga koga volite to je jako bolno. Nakon gubitka značajne osobe kod vas će se pojaviti bura osećanja sa kojima je teško izboriti se kao što su bes, krivica, iznenađenje odnosno šok. Ipak, dominantno osećanje je osećanje tuge za koje imate osećaj da vas nikada neće napustiti. Iako su sva ova osećanja neprijatna i preplavljujuća, ona predstavljaju normalnu rakciju na gubitak. Njihovo prihvatanje kao dela procesa tugovanja je neophodno kako biste se osećali bolje.
Ne postoji pravi ili pogrešan način tugovanja ali postoje zdravi načini kako da se suočite sa bolom. Način tugovanja je potpuno individualan i zavisi od mnogo faktora kao što su struktura ličnosti osobe, lični stil prevladavanja teškoća, životno iskustvo, religioznost, stepen bliskosti sa osobom koju ste izgubili i način na koji ste izgubili blisku osobu. Proces tugovanja zahteva vreme. Isceljenje se dešava postepeno-to je proces koji ne možete požurivati. Neki ljudi se osete bolje nakon nekoliko nedelja ili meseci, kod nekih se pak proces tugovanja meri godinama. Bitno je biti strpljiv i dopustiti da se vaš proces tugovanja odvija prirodno u skladu sa vama.
Jedna od glavnih zabluda ljudi o tugovanju je da će bol prestati brže ako ga ignorišemo. Paradoksalno, samo prihvatanje i izražavanje svojih osećanja može doneti izlečenje u protivnom samo se može desiti da ,,stvari“ budu još gore. Osobe koje pokušavaju da ignorišu proces tugovanja, obično se upuštaju u rizična ponašanja kako bi ,,ubile“ bol, uz konzumiranje psihoaktivnih supstanci ili teraju sebe da misle kako se ništa nije dogodilo. Potiskivanje neprijatnih emocija može nakon nekog vremena usloviti i stvaranje psihosomatskih oboljenja. Iako je priznavanje bola, tuge i sopstvene slabosti jako teško, to nije nešto što se ne može preživeti i ne može podneti.
Iako sebe smatrate hrabrim i ne pokazujete svoja osećanja, nemojte oklevati da zaplačete ako vam se plače ili potražite pomoć od bliskih osoba. Ponekad je samo prisustvo drugih osoba kojima verujete jako značajno da se izborite sa osećanjem patnje. I zapamtite, pokazivanje osećanja tuge i patnje i potreba da vam se neko „nađe“ u trenucima kada osećate bol nije odlika slabića već normalna reakcija svakog ljudskog bića.
Dešava se da u periodu tugovanja imate dane kada ste potpuno zaboravili na svoju tugu a posle nekog vremena vam se osećanja bola vrati kao bumerang iako ste mislili da je najgore prošlo. I ovo spada u normalan proces tugovanja, vremenom će doći bolji dani iako i nakon mnogo godina možete opet osetiti bol posebno ako vas nešto iz spoljašnje sredine podseti na dragu osobu. Neka sećanja i osećanja vezana za bliske osobe ne blede ni nakon njihove smrti, sasvim je u redu sećati se pozitivnih stvari o osobi koja nije više sa vama. Bitno je da ne poričete gubitak bliske osobe i da ne tražite istu takvu u drugome jer je to samo korak nazad u procesu prevladavanja patnje.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
(vaspsiholog.com)
