Ines i Laura Bičanić su mlade džudistkinje i osobe su s invaliditetom (imaju cerebralnu paralizu). Iako društvo ima predrasude prema njima, uz džudo je, kažu, lakše. Jednoj je taj sport više rekreacija, dok druga želi graditi sportsku karijeru.
“Kroz džudo jačam mišiće, što je nama jako važno. Osim toga, tamo sam pronašla društvo, pa imam priliku da se družim s drugom djecom” istakla je Ines.
“Voljela sam borilačke vještine. I onda je jedan dan mama došla sa posla i rekla mi da kćerka njene koleginice otvara džudo klub za osobe s invaliditetom. Sjutradan smo otišle da pogledamo trening i ja sam se zaljubila u džudo u jednoj maloj sekundi. Džudo i klub naučili su me da su granice tamo gdje ih mi postavimo. Ali, ako imaš cilj i volju, samo nebo je granica” priča Laura.
Džudo ih uči razmišljanju i stvaranju strategija i prevazilaženju prepreka, kao i kvalitetnoj borbi i samoodbrani.
Takođe, dodaju da bi obje htjele da putuju što je više moguće i da obiđu što više zemalja i gradova. Ines, osim džuda, voli i jahanje, a Laura takođe ide na jahanje, časove španskog jezika i u muzičku školu, smjer solo pjevanje. I dok Ines obožava pozorište, sestra Laura voli filmove.
Odlučile su da žive punim plućima. Kada razmišljaju o budućnosti imaju jedan cilj – da se osamostale i da ne zavise od drugih. Voljele bi da završe fakultete i da pronađu posao u struci, da mogu same da ostvare svoje snove i želje.
Izvor: ukljuci.in
Pripremila: Ivana Bogdanović
