Skoro svi danas govore o zdravom načinu ishrane. O ishrani slušamo na radiju, gledamo na televiziji, čitamo u novinama. Kako da u mnoštvu informacija prepoznamo one prave i istinite?
Kako da odvojimo istinu od nagađanja i pretpostavki? Ne povodite se za senzacijama, najpre poslušajte svoj razum i pozitivna i negativna iskustva koja ste već stekli.

Izreku »ovo je toliko dobro da bi bilo istinito« ne treba primenjivati kao istinitu samo kada su u pitanju finansijske i poslovne transakcije, već i kada razmišljamo ili govorimo o zdravlju. Zdrava ishrana je jednostavna, razumna; u njoj nema ničeg senzacionalnog, drastičnog, što menja prilike preko noći, ili odlazi u krajnosti. Zdrava ishrana treba da obezbedi našem organizmu ono što mu je potrebno za razvoj i rad, i što podržava zakone razvoja koji su utisnuti u naš organizam prilikom stvaranja, u vreme kada je organizmu to potrebno (u razdoblju dana kada nam je energija najpotrebnija), u količinama koje su dovoljne da se to ostvari (ni više ni manje od potrebnog). Sve što izlazi iz ovog okvira otvara vrata mnogim pogrešnim zaključcima.

Popularna dijeta
Uzmimo, na primer, dijetu za mršavljenje koja se zasniva na visokom unosu belančevina (mesa) i isključivanju ugljenih hidrata (žitarice, krompir i sl) iz ishrane. Iako mnogi koji su isprobali ovu dijetu tvrde da su uspeli da smanje svoju telesnu težinu, ovaj restriktivan način ishrane može ozbiljno da naruši zdravlje. Zanimljivo je da je iz nedavnog istraživanja zdravlja ljudi iz različitih nacija proizašao zaključak da su najmršaviji ljudi na svetu baš oni koji jedu najviše ugljenih hidrata! Istraživanje koje je obuhvatilo 4000 muškaraca i žena u životnom dobi između četrdeset i pedeset devet godina u četiri različite države (Sjedinjene američke države, Engleska, Japan i Kina), a koje je sprovelo Američko udruženje za bolesti srca i krvnih sudova u martu 2004. godine, pokazalo je čvrstu vezu koja postoji između optimalne telesne težine i ishrane zasnovane na obilnoj upotrebi složenih ugljenih hidrata (celo zrno žitarica) i biljnih proteina (soja, leguminoze). S druge strane, istraživanje je pokazalo čvrstu vezu između ishrane zasnovane na visokoj upotrebi belančevina i visoke telesne težine.
Kada se iz ishrane izbace ugljeni hidrati nije dovedeno u pitanje samo opstanak i zdravlje organizma na duži rok, nego je organizam lišen mnogih prednosti koje pružaju namirnice bogate ugljenim hidratima. Integralne žitarice, na primer, ne obezbeđuju samo značajne minerale, vitamine i energiju potrebne za rad organizma, nego i materije koje pomažu u regulisanju telesne težine.
Istraživanja takođe pokazuju da ishrana zasnovana na malom unosu ugljenih hidrata doprinosi povećanju opasnosti od obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, povećanja nivoa holesterola u krvi, bolesti jetre i bubrega, nekih vrsta raka, osteoporoze, kao i da doprinosi nastanku zatvora, glavobolje i lošeg zadaha.
Da li ste i vi postali plen nekog od mitova vezanih za ishranu? Da li biste želeli da saznate neizgovorene istine o nekima od tih mitova?

Prvi mit: Čokolada goji
Ako jedete čokoladu u enormnim količinama – da, ugojićete se. Međutim, ovo se odnosi na svaku vrstu hrane. S druge strane, verovali ili ne, i čokolada može da nađe svoje mesto u zdravoj ishrani. Niko se nije ugojio od jednog čokoladnog kolačića ili dve kockice čokolade koje bi pojeo jednom u nekoliko dana. Važno je da količina te hrane bude minimalna i da budete u stanju da se kontrolišete. Pazite da čokolada bude hrana koja će vas u malim količinama ponekad obradovati, a ne da postane željeni trofej za kojim ćete čeznuti ili hrana zbog koje ćete sebe prekorevati ako je upotrebite, i tako dovodite sebe u situaciju da stalno razmišljate o čokoladi dok vam »ne pukne film« i ne pojedete jednu ili dve čokolade odjednom, zbog čega ćete se opet nervirati i kajati i tako zapadate u začarani krug želje, preteranog jedenja i prekora.

Drugi mit: Margarin je zdraviji od maslaca
Margarin je nastao kao zamena za maslaca, koja ne sadrži štetne zasićene masnoće koje su prisutne u malsacu, a štete srcu i krvnim sudovima. Međutim, u procesu pravljenja margarina, biljna ulja se hidrogenizuju pri čemu nastaju tzv. transmasnoće koje su podjednako (ako ne i više) štetne za srce i krvne sudove kao i zasićene masnoće. Zato ako koristite margarin i maslac činite to u zaista minimalnim količinama. Međutim, najbolje bi bilo da upotrebljavate monozasićene masnoće koje se nalaze u maslinama i maslinovom ulju i drugim biljnim uljima. Biljna ulja su takođe kalorična, ali predstavljaju zdraviji izbor, kada je u pitanju vaše srce i krvni sudovi.

Treći mit: Povremeno gladovanje je dobar način da se organi za varenje odmore i organizam podstakne na gubljenje težine
U poslednje vreme popularne su dijete sa sokovima od povrća i voća koje garantuju brzi gubitak telesne težine. Međutim, istina je sledeća. Prvo, organi za varenje ne traže »godišnje odmore«. Njima je dovoljno to što ćete im omogućiti da neometano rade svoj posao između tri uravnotežena obroka. Oni su stvoreni da rade svih sedam dana u sedmici. Drugo, kada ne unosite hranu kada je to organizmu neophodno, on to doživljava kao gladovanje i organizam se automatski prilagođava za rad u vanrednim uslovima. To znači da počinje da štedi kalorije i efektivnije ih koristi, da štedi svoje zalihe energije. Metabolizam se usporava, pa i masnoće sporije sagorevaju. Gladovanje utiče i na raspoloženje, tj. osoba je bezvoljna, slabije se kreće, a time i troši manje kalorija, deluje usporeno. Zbog svega toga, umesto da organizam mučite gladovanjem, vodite računa da umereno jedete i poštujete granice između obroka.

Četvrti mit: Namirnice koje ne sadrže masnoće zdravije su od istih namirnica koje sadrže masnoće
Pogledajte namirnice u prodavnici. Zapazićete da postoji keks bez masnoća, mlečni proizvodi bez masnoća ili sa smanjenim procentom masnoća, majonezi sa manje masnoća i druge namirnice sa etiketom: »sadrži manje masnoća od regularnog proizvoda«. Pazite, to što te namirnice ne sadrže masnoće ili ih imaju u manjim količinama od regularnih proizvoda ne znači da uopšte nemaju kalorija! Često se događa da keks bez masnoća sadrži veću količinu šećera. Ovde je važan psihološki momenat: ljudi misle da im je dozvoljeno da pojedu više ovih namirnica (one ne sadrže masnoće, zar ne?), jer veruju da su načinili zdraviji izbor i da se mogu opustiti. Istraživanja pokazuju da žene češće biraju hranu bez masnoća. Ako i vi radije posežete za ovom vrstom namirnica, u redu je. Međutim, ne mislite da vam taj izbor daje zeleno svetlo da pojedete celu kutiju keksa.

Peti mit: Izostavljanje doručka je dobro za regulisanje apetita
Ovaj mit ustaljen je među osobama koje često drže dijete za mršavljenje. Međutim, istraživanja pokazuju da osobe koje redovno doručkuju tokom dana jedu manje od osoba koje preskaču obroke, a posebno doručak. Mnogi prvi obrok uzimaju oko podneva misleći da su tako uštedeli kalorije koje su mogli uzeti za doručak. Takvo razmišljanje vodi u češće prejedanje za vreme ručka i kasnije u toku dana, a posebno uveče. Zbog kasnih večernjih obroka, osoba ujutru ne oseća glad pa ponovo preskače doručak i tako ulazi u zatvoreni ciklus. Kako popraviti situaciju? Smanjite večernji obrok, a ujutro krenite sa malim količinama lake hrane. Znak da ste na dobrom putu biće kada ujutru počnete da osećate glad. To znači da se prethodne večeri niste prejeli i da se vaš metabolizam oporavlja.

Šesti mit: Za uspešno mršavljenje neophodno je dnevni unos kalorija svesti na minimum
Na prvi pogled ovo izgleda logično. Ako dnevno potrošite više kalorija nego što unesete, počećete da slabite, zar ne? Što manje hrane budete unosili u svoj organizam, to će se kilogrami brže topiti. Međutim, u stvarnosti to ne ide baš tako. Štaviše, ovakav način razmišljanja vodi u razočarenje. Pokazalo se da izgladnjivanje danas vodi u prejedanje sutra.
Stoga je mnogo mudrije da načinite male izmene u svom dnevnom unosu kalorija. Na primer, svoj dnevni unos kalorija umanjite za 300 do 400 kalorija. To će pokazati bolje rezultate nego da naglo prepolovite unos kalorija, a sebe danima izgladnjujete. Naravno, biće vam potrebno više vremena da oslabite, ali ćete zdravije slabiti, uz manje stresa i sa većom sigurnošću da zadržite novu smanjenu telesnu težinu.Na ovaj način steći ćete nove zdravije navike kojih se možete držati celog života.

Sedmi mit: Fizička aktivnost je važnija od načina ishrane
Ispostavilo se da način ishrane ima veći uticaj u naporu za ostvarenje željene telesne težine nego vežbanje. Naime, osoba u jednom danu može satima da vežba u teretani, ali ako se nezdravo hrani tj. preteruje sa unosom masne hrane, slatkiša i slatkih napitaka, neće zapaziti neki pomak u smanjenju telesne težine.Istraživanja su potvrdila da čak u devet od deset slučajeva samo vežbanje nije bilo dovoljno da osoba oslabi, nego je bilo potrebno izmeniti i način ishrane. Najbolja strategija je umereno vežbati i umereno jesti! Međutim, s druge strane, ispostavilo se da vežbanje ima ključnu ulogu u održavanju željene telesne težine. Preporučuje se da se dnevno prepešači oko 4 kilometara.

Osmi mit: Voćni sok može da zameni voće
I da i ne. Voćni sok je svakako bolji izbor od koka-kole ili sličnog soda- napitka. Međutim, voćni sok ne može da pruži sve prednosti koje daje ceo voćni plod. Sok ima veoma malo vlakana, koja su vrlo važna za zdravu probavu i daju osećaj sitosti. Sokovi sadrže mnogo više kalorija od celog ploda voća, zato ako vodite računa o svojoj telesnoj težini odlučite se radije za voće nego voćni sok. Nutricionisti savetuju da ne treba preterivati sa uzimanjem sokova – jedna čaša dnevno je dovoljna.

Deveti mit: Uzimanje obroka kasno uveče doprinosi gojaznosti.
Svi smo čuli da »posle osam sati uveče ne treba jesti« i da se »kalorije unesene posle deset sati uveče pretvaraju u salo«! Međutim, ne postoje »ukleti« sati u toku dana (tj. noći) kada se unete kalorije na jedan magičan, tajanstven način pretvaraju u salo. Istraživanja pokazuju da na povećanje telesne težine najviše utiče prekomerni unos kalorija tokom celog dana, a ne toliko samo vreme njihovog unošenja u organizam.Kada su u pitanju večernji obroci ono što je problematično jeste vrsta uzete hrane. Veliki broj osoba pred odlazak na spavanje najradije jede kolače, grickalice, sladoled, a ne voće. Organizmu je teško da vari tu hranu, i u toku noći dok miruje nema mogućnosti da potroši unesenu energiju. Zato vodite računa o tome da pravilno i dovoljno jedete tokom dana dok ste aktivni, da uveče ne biste bili mnogo gladni i pali u zamku da unesete prekomernu količinu hrane.

autro -Keli Džejms Enger
Photo by Dragne Marius on Unsplash

NorwayFrenchGermanEnglish