Kako razlikovati virus korona od običnog sezonskog gripa i prehlade kod deteta? U ovom trenutku kada su deca uveliko krenula u školu i vrtić ovo je prava muka, jer se i pedijatri ponekad nađu u problemu kada im roditelji dovedu bolesno dete. Simptomi kod dece, kada je reč o koroni, najčešće su – curenje nosa, povišena telesna temperatura, suv kašalj, dijareja, povraćanje, bol u stomaku. A kod adolescenata klinička slika može da liči na onu kod odraslih – malaksalost, povišena temperatura, suv kašalj, bol u grudima, kratak dah, gubitak čula ukusa i mirisa. Pedijatar će posumnjati da je reč o COVID-19 na osnovu pozitivne epidemiološke ankete ili će se u krvnoj slici pokazati neki poremećaji. To su najčešće niski leukociti. Svakako, kako oni kažu – pravila nema. Prema rečima dr Biljane Lučić, specijaliste pedijatrije iz domova zdravlja MediGroup, evo kada roditelji treba da se obrate pedijatru.

“Uporna povišena temperatura koja traje duže od dva dana, loše opšte stanje deteta bez obzira da li ima ili ne povišenu temperaturu… Razdražljivost i neraspoloženje, kada dete odbija da unosi tečnost ili obrok, uporan kašalj.”

Dolazak deteta u kolektiv je glavni uzročnik prehlada i infekcija. Međutim, stručnjaci ukazuju da izlaganjem deteta infekcijama, ono razvija stečeni imunitet. On se ni na koji drugi način ne može dobiti. Sve dok je to na nivou lakših respiratornih ili gastrointestinalnih infekcija, koje ne zahtevaju bolničko lečenje (pneumonije, česti bronhitisi, česti otitisi i još teže infekcije, poput sepse, meningitisa), roditelji dete mogu da vrate u kolektiv, odmah po njegovom oporavku.

“Možemo reći da je imunitet slab ukoliko dete ima dve ili više sistemskih ili težih bakterijskih infekcija. Kao što su, recimo, sepsa, osteomyelitis odnosno infekcija kostiju, meningitis. Zatim, ako u toku jedne godine dete ima tri ili više ozbiljne respiratorne infekcije (npr. pneumonia). Ili gnojnu upalu uha, bakterijsku infekciju kože, ili zapaljenje limfnih čvorova. Ako se infekcije jave na neobičnim mestima (abscesus jetre ili mozga) ili su to infekcije neobičnim patogenima (Nocardia, Seratia, Aspergilus) ili druge infekcije uobičajene za detinjstvo,ali se ispoljavaju teškom kliničkom slikom”, objašnjava dr Biljana.

Dete i imunitet

Lekari savetuju da je u normalnim okolnostima, za poboljšanje imuniteta dece, dovoljno da borave na otvorenom, izložena sunčevim zracima.

“Važno je i da je dete fizički aktivno, da ima dovoljno sna i pet obroka dnevno sa dovoljno povrća i voća. Poželjno je da unos vitamina što više bude u svežem obliku, jer se termičkom obradom u velikoj meri izgube”.

Dr Biljana dodaje da treba izbegavati slatkiše, jer zauzimaju mesto zdravom obroku. Tako smanjuju mogućnost unosa potrebnih vitamina i minerala. Takođe, roditelji treba da izbace iz dečije ishrane i previše začinjenu hranu, jer dodatno iritiraju već oštećenu sluzokožu oralne sluznice.

Ishrana je važna, kažu lekari, ali je ponekad potrebno, naročito kad dete kreće u kolektiv i prvi put se susreće sa mikroorganizmima koji su deo mikrosredine kolektiva, da se uvede i potpora imuniteta. To su, recimo, sirupi za imunitet koji sadrže alfa i beta glukane u kombinaciji sa cinkom i vitaminom C.

izvor: https://megafon.co/

foto: https://www.alo.rs/

NorwayFrenchGermanEnglish